-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Ажал билан юзма-юз. Роман
80-йиллар охири 90-йиллар бошидаги таҳликали вазият, турли экстремистик гуруҳларнинг қабиҳ хуружлари, Ўзбекистон Республикаси Биринчи Президентининг Намангандаги ҳокимият биносида қаҳр-ғазабга тўлган оломон билан юзма-юз келиши ва истиқлолнинг дастлабки йиллардаги суронли воқеалар муаллиф томонидан илк бора бадиий тасвирга кўчирилган.
-
Суиқасд
Детектив жанрида ёзилган мазкур романда ҳам Узбекистон Республикаси Биринчи Президентининг 1994-1999 йилларда мустақил юртимизда олиб бор ган бунёдкорлик ишлари, мустақилликни асраш, мам лакатда ҳамон давом этаётган турли экстремистик гуруҳларнинг тазйиқларига қарши мардонавор кураши ҳақида ҳикоя қилинади. Евуз ниятли кучларнинг тинч аҳоли турмушига разна солишлари, давлат тузумини ўзгартириш учун олиб борган қўпорувчилик ишлари ва, ниҳоят, бу борада Биринчи Президент ҳаётига суиқасд килишгача бўлган уринишлари Сизни бефарқ қолдирмайдиган даражада ёрқин тасвирлаб берилган.
-
Лотта Ваймарда. Роман
Фарзандлар қаттиққўл, ўйлади Шарлотта, онанинг шахсий ҳаётига тоқатлари йўқ: худбинларча билдирилган ҳурмат-эҳтиром муҳаббатни нафратга айлантиради, агар унга аёлларга хос ҳасад аралашса, яъни онанинг қалб кечинмаларига, бу кечинмаларнинг жаҳоний шон-шуҳратига нисбатан масхараомуз норозилик кўринишидаги ҳасад аралашса, бу, албатта, кўнгилга унчалик ўтиришмайди.
-
Одам бўлиш қийин
Ulug' vatan urushidan keyingi yurtimizdagi aholining, ayniqsa qishloq ahlining hayoti, tashvishlari, quvonchlari aks ettirilgan asar
-
Ажал таъқиби. Ҳикоялар ва эсселар
Ёзувчи китобхонни инсон руҳуятининг мураккаб дунёсига олиб киради, ҳаётга янгича назар билан-ҳам куюниб, ҳам кулиб қарашга мажбур этади. Қаҳрамонларининг руҳий оламини теран очиб бергани, бадиий сўз имкониятларини юксак маҳорат билан намойиш этгани боис Моэм асарлари жуда кўплаб тилларга таржима қилиниб, айтиш мумкин бўлса, миллионлаб ўқувчилар эътиборига тушган.
-
Ўткинчи эҳтирос
Сомерсет Моэмнинг энг машҳур ушбу романида бениҳоят ёрқин, фаҳм-фаросатли актрисанинг ҳаётидаги "оралиқ инқироз" даврини навқирон ва кўркам "йиртқич" йигитча билан ўтказиши ҳақидаги нафис, ҳазиломуз воқеа тасвирланган. "Бутун олам театр, ундаги аёллар, эркаклар ҳаммаси актёрлар!". Шундай бўлиб келган ва то абад шундайлигича қолади!
-
Unkenrufe
Der Zufall stellte den Witwer neben die Witwe. Oder spielte kein Zufall mit, weil ihre Geschichte auf Aller-seelen begann? Jedenfalls war die Witwe schon zur Stelle, als der Witwer anstieß, stolperte, doch nicht zu Fall kam. Er stellte sich neben sie. Schuhgröße dreiundvierzig neben Schuhgröße siebenunddreißig. Vor den Ausla-gen einer Bäuerin, die in einem Korb gehäuft und auf Zeitungspapier gebreitet Pilze, zudem in drei Eimern Schnittblumen anbot, fanden Witwer und Witwe einan-der. Die Bäuerin hockte seitlich der Markthalle zwischen anderen Bäuerinnen und dem Ertrag ihrer Klein-gärten: Sellerie, kindskopfgroße Wruken, Lauch und rote Bete.
-
Нажот кемаси. Қисса
Истеъдодли ижодкор Акбар Мирзонинг "Садоқат" ва "Нажот кемаси" деб номланган қўш қиссаси одамийликнинг инжа туйғулари-виждон, садоқат, муҳаббат ва армон ҳақидадир. Инсон бу ҳаётда яшар экан, у шу ҳаётнинг қувонч-ташвишларига, ғам-андуҳларига бирдек дахлдорлигини ҳар қадамда ҳис этиб туриши керак.
-
Зумрад ёхуд маҳкуманинг кечинмалари. Детектив қисса
Ушбу китобнинг чоп этилишида амалий ёрдам берган сахо-натли инсон Мақсудов Сардорбек Евлиддин ҳожи ўғлига муал лиф ўз ташаккурини билдиради.
-
Тупроқ ҳиди . Қиссалар, ҳикоялар
Ўктам Мирзаёр ўз шерлари билан ўқувчиларга яхши таниш. У ўзига хох ижодкор, вокеа- ходисаларни ўзгача нигох билан кўради ва тасвирлай олади. Энг муҳими унда ҳақиқий маънодаги ижодкор позицияси эзгуликни улуғлашда, яхшиликнинг ёнини олишда кўзга ташланади. Бу унинг барча асарларида мавжуд.
-
Тўлин ой чиққан кеча. Ҳаётий лавҳалар
Бу китобда туфа тақдирлар, қисматларга дуч келасиз ва уларнинг дард-ташвишлари, қувонч-шодликларига шерик бўласиз. Б. Мансуров бир-бирига ўхшамаган тақдирларни баён этар экан, ҳаётнинг ёзилмаган қонунларини, инсон руҳиятидаги чалкашликларни, яхшилик ва ёмонликни, увол ва савобни содда ҳамда самимий тарзда тасвирларлайди. Фожеали қисматлар сизни изтиробга солса, ибратли қаҳрамонлар дилингизга илиқлик бахш этади.
-
СЛУЧАЙНЫЕ ВЕЛИЧИНЫ И РАСПРЕДЕЛЕНИЯ ВЕРОЯТНОСТЕЙ
Математическая теория вероятностей благодаря многочисленности приложений и чисто математическому интересу приобретает в последнее время все большее значение.
-
Odam bo'lish qiyin
Asarda hayotning muhim mavzulari qahramonlar tajribasi orqali yoritilgan. Muallif o‘quvchini o‘tmish, tanlov va insoniy qadriyatlar haqida mushohada qilishga undaydi. Kitob qalbni tortuvchi va taassurot qoldiruvchi asar hisoblanadi.
-
Пайванди жоним келдилар
Ушбу рисола жамоат ва давлат ташкилотларида раҳбарлик қилган, туман кенгаши депутати Нуриддин Ўктам қаламига мансуб. Унга тегишли ғазал ва шеърларда миллий адабиётимизнинг буюк анъаналари руҳини ҳис этиш мумкин. Адибнинг асарлари бастакорлар томонидан куйга солиниб, санъаткорлар ижросида мунтазам янграмоқда. Рисола кенг китобхонлар оммаси учун нашр этилган.
-
Дашту далаларда
Нормурод Норқобилов — таниқли ўзбек романчилари мактабининг намоёнандаларидан бири бўлиб, унинг асарлари ҳаётий кузатишлар ва чуқур фалсафий мушоҳадаларга бой. Ушбу роман ҳам ана шундай туйғулар ва фикрларни ўзида мужассам этган. Асарда ҳаёт ва табиат уйғунлиги орқали тирикликнинг мураккаб жиҳатлари очиб берилади. Китобхон оламнинг жумбоқли табиати ҳамда муаллиф кўтарган мавзуларнинг долзарблигини ҳис қилади. Роман кенг китобхонлар оммаси учун мўлжалланган.
-
Is'hoqxon Ibrat
«Jadid adabiyoti namoyandalari» ruknida tayyorlangan kitoblarimizni o’qir ekan, kitobxon o’zini shu vatanning ongli fuqarosi, vatani va millati taqdiri uchun mas’ul inson sifatida namoyon qilishga o’zida jur’at topadi.