-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
БАҲОРНИНГ ЎН ЕТТИ ІЛАХЗАСИ
1945 йил баҳор. Гитлерчилар Германиясининг сўнгги кунлари. Фашизм ўлим ёқасида етибди, аммо кураш тугаганича йўқ. Даҳшат ли, шиддатли кураш ҳали давом этмоқда. Ушбу романда ана шундай вазиятда душман уясида иш кўрган айғоқчи Максим Исаев ҳақида ҳикоя қилинади. Унинг зиммасига юкланган вазифа фашистларнинг Ғарб мамлакатлари бошлиқлари билан сепарат сулҳ тузишга урини шларини фош этиш ва барбод қилишдан иборат бўлиб, бу машаққат ли вазифани шараф билан бажаради
-
-
-
-
-
Мусиқа ўқитиш методикаси
"Маъруза матни" олий ўқув юртлари, мусиқа-педагогика факультетлари ва бошланғич таълим услубиёти факультети мусиқа бўлимлари учун мўлжалланган.
-
-
-
-
Orzularing Allohga omonat
Tushkunlikka tushma! Haqli insonlar aslo yengilmaydi. Allohning adolat tarozisi hech qachon adashmaydi. Sen umidni mahkam ushlagan holda yashashda davom et. Birinchi raundda ular g'alaba qilgan bo'lsada, oxiroqibat havoga ko'tariladigan qo'l seniki bo'ladi. Ranjima! Har qiyinchilik ortida yengilliklar bor. To'g'ri, bugun hayot o'z tikanlarini senga sanchib, ozor bera-yotgan bo'lishi mumkin. Biroq ertaga, albatta, gulini ham hidlatadi. Bugun taqdir joningni ko'proq og'ritib yuborgan bo'lsa, ertaga seni dunyodagi eng baxtli odamga aylantiradigan syurprizlar ham tuhfa etadi
-
МЕН БОЛАМНИ УРМАЙМАН
Бу китоб қалбимни тирнади... Жамиятдаги энг маъсум, ўзини ҳимоя қила олмайдиган, зўравонлик кўрса-да, айбдор каби бошини эгиб турадиган ва не ажабки, яна ўша зўравон катталар кўзига меҳр истаб термилиб, сал хайрихоҳлик сезса елкасини қисибгина уларнинг бағрига интиладиган беғуборлар руҳий оламини юракдан ҳис қилдим. Болалигида руҳий-ҳиссий, жисмоний, жинсий тажовуз қур-бони бўлганларнинг маҳзун ҳикояларини мутолаа қилиш нақа дар мушкул бўлмасин, келгусида бундай ҳолатларнинг олдини олишга қаратилган жасоратли бир чақириқ сифатида долзарб ҳамдир.