-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Сурнай наволари
Ёзувчи, мунаккид ва адабиётшунос олим Рахимжон Отаевнинг янги тўплами қиссалар ва бадиалардан ташкил топган. Асар қахрамонлари — замондошларимиз, олимлар, ижодкор зиёлилар, бугунги қайта қуриш даврининг фаол захматкашлари бўлмиш ёшлардир.
-
Олтин беланчак
Иқтидорли ёшларни, ижодкор ўқивчи ва талабаларни моддий ва маънавий ҳимоялаш, уларнинг ижодий камолотига ҳар томонлама кўмаклашиш, илмий-ижодий изланишларини қўллаб-қувватлаш кенг жамоатчиликнинг бурчидир. Зеро, ёш ижодкор кучлар адабиётимиз, санъатимизнинг келажагидир.
-
Пўлат Қандай Тобланди
Бу роман билан кўп авлодлар таниш.Буни ота-оналарингиз опа-сингилларингиз хам ўқиб чиққанлар.Шу китобни қўйниларига солиб фронтга кетган жангчилар хам бўлган.
-
Плутония
Обручев Владимир, Плутония. Ўзаро келишилганига кўра, Россиянинг хар чеккасидан Москвага келган профессор Каштанов, зоолог Папочкин, метеоролог Боровой ва врач Громеколар 20 апрелда Сибирь экспресс поезди билан у ердан жўнаб, ўн кундан кейин Владивосток вокзалига етиб келишди.
-
Хуштакни ким чалади
Муҳаррир минбари» туркумидаги мақолалар, муболаға- сиз айтиш мумкинки, миллий журналистикамизнинг ютуғи- дир. Мазкур чиқишларнинг ҳар бири жиддий қизиқиш билан ўкилади. Муаллиф ҳаётимизда учраб турадиган турфа хил ил- латлар - лоқайдлик, масъулиятсизлик, зўрма-зўракилик ва худбинликка қарши бонг уради, манманликка берилганларни, кибру ҳаво касалига дучор бўлганларни аёвсиз ҳажв тиғи- дан утказади. Айни пайтда, бир қарашда унчалик ташвишли- дек туюлмайдиган, аммо олди олинмаса, хатарли тусда ур- чиб кетиши эҳтимоли бўлган муаммолардан бизни огох этади... «Ҳуштакни ким чалади?» тўплами ўқувчини фикрлашга, мулоҳаза юритишга ундайди.
-
Қорақалпоқлар шажараси
Қадим-қадимдан туркий халқлар билан елкама- елка, қайғу-кувончини тенг бўлишиб яшаб келган эллар Мустакиллик шарофати туфайли Ўзини асл келиб чикишини ўрганиш, кадриятларининг туб мазмуни, бой меросини излаб топиш, дунёси, маънавиятларини тўлиқтириш муяссар бўлди. Қорақалпоқлар Хоразм воҳасида тарихи оғзаки ижодига бой бўлган, туб Томири Спитамен авлодларига бориб туташувчи, жон жаҳони кунгли очиқ, рухий дунёси ранг-баранг эл. Зеро су тарих туркий халқлар тарихининг ажралмас бир бу- лагидир. Биз мустақиллик бахтини кечаги ва келадиган кунларимиз тарихисиз тасаввур қила олмаймиз.
-
Бакалок
Поляк адиби Александр Минковский «Бакалок» асарида болалар характерининг ранг-баранг кирраларини узига хос маҳорат билаy тасвир этади. Асар қаҳрамонларининг характери гоҳ дустликда, гоҳ ёлгизликда, гоҳ болалар орасида учраб турадигаy муштлашувларда, гоҳ фашистларнинг қолган-қутган тўдаларини уюшкоклик ва жасорат билан фош этишда шаклланади.
-
ДЕВОН
Урта Осиёдаги феодализм жамияти эволюцияси ва тараккиётига назар ташланса, XIV-XV асрларни бу ижтимоий формациянинг энг гуллаган даври эди, деб характерлашга тўғри келади. Ҳар қандай жамият ўзининг олий тараққиёт босқичига етганида унинг камолот белгиси илмда, фанда, санъатда, борингки, маънавий-ижтимоий хаётнинг хамма соҳаларида ҳам зуҳур этади. Чунончи, XV асрнинг биринчи ярмида Самарқандда Улуғбек бошчилигидаги улкан астрономия мактаби фаолият олиб борди; XV асрнинг иккинчи ярмида Ҳиротда адабиёт, санъат ва фаннинг мисли кўрилмаган тараққиёт палласи яккол сезилди; марказлашган давлатлар ушбу тараққиёт учун Яхши замин Яратган эдилар.
-
Kutayotgan ayol
Yurlimizning turli hududlarida yashab, she'r va hikoyalar mashq qilib kelayotgan, adabiyot ostonasiga o'zlarining ilk qadamlarini qo'yayotgan iqtidorli yoshlarimiz minglab topiladi. Bugun boshlovchi misralar yozib, tahririyatlarga yoki ustoz adiblar qoshiga iymanibgina borayotgan bu yigit-qizlar ertangi kunimizning taniqli yozuvchi va shoirlariga aylansa, ajab emas. Muhtaram Yurtboshimizning "Adabiyotga e'tibor - ma'naviyatga, kelajakka e'tibor" nomli risolasida agar biz O'zbekistonimizni dunyoga tarannum etmoqchi, uning qadimiy tarixi va yorug kelajagini ulug'lamoqchi, uni avlodlar xotirasida boqiy saqlamoqchi bo'lsak, awalambor buyuk yozuvchilarni, buyuk shoirlarni, buyuk ijodkorlarni tarbiyalashimiz kerak", degan fikr asosiy maqsad-muddaolardan biri sifatida alohida ta'kidlangani bejiz emas. Bugungi barcha g'amxo'riik va e'tibor ana shu maqsad ro'yobiga qaratilgan.
-
Karvon yollari
Yurtimizning turli hududlarida yashab, sher va hikoyalar mashq qilib kelayotgan, adabiyot ostonasiga ozlarining ilk qadamlarini qoyayotgan iqtidorli yoshlarimiz minglab topiladi.Bugun boshlovchi misralar yozib,tahririyatlarga yoki ustoz adiblar qoshiga iymanibgina borayotgan bu yigit-qizlar ertangi kunimizning taniqli yozuvchi va shoirlarga aylansa,ajab emas.
-
Кичкина бола эмасман
Ёзувчи Анвар Муқимов "Ғалати одамлар","Пинҳона жанг қиссаси","Хотинимдан ўргилай","Биз бир ёндан сиз бир ёндан"каби ҳажвий ҳикоялар тўпламларининг муаллифидир.
-
-
Ажр. Шеърлар
Зебонинг шеърлари жим-житликда янграган садо, бўм-бўшликда ёнган олов каби эътиборни тортади, кўнгилга туйғу ва эҳтиросларга таъсир этади. Сиз бу таъсирдан дафъатан чиқиб кетолмайсиз, бу шеърлар Сизни ўзгартиради, севишга, азоб тортишга, қувонишга ва бахтли бўлишга чақиради. Шундай экан, ушбу китоб Сиз азиз шеърхоннинг ҳам кўнгил мулкингизга айланишига ишончимиз комил
-
Yulduzli tunlar
Pirimqul Qodirov o'zbek xalqining badiiy-tarixiy o'tmishini qayta yaratilishiga ko'p kuch va vaqt sarflagan ijodkorlardan biridir
-
Qora ko'zlar
Pirimqul Qodirov o'zbek xalqining badiiy-tarixiy o'tmishini qayta yaratilishiga ko'p kuch va vaqt sarflagan ijodkorlardan biridir
-
Qiyomat
Chinakam o'quvchi kitobni qo'liga olgach, o'zini kashf etadi, o'zidagi yashirin iste'dodni - hamdartlik, odamiylik iste'dodini yuzaga chiqaradi