-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Сўнгги нидо
Мазкур роман «Аёзи чўзилган бахор», «Ажал билан юзма-юз» ва «Суикасд китобларининг мантиқий давомидир. Мустақилликнинг дастлабки ўн йиллигида мамлакатимизда содир этилган дахшатли вокеалар киш аёзининг замон давом этганидан дарак беради. Тошкентдаги террор. Сурхондарё ва Андижон воқеалари бу фожиалар киши қалбини ларзага солади. Умрининг охиригача Узбекистон халқининг озодлиги, тинчлиги ва фаровонлиги учун курашган Биринчи Президент юрагида сўнгги дамларда миллатга карата айтмокчи булган кандай тилаги, даъвати нидоси булган?
-
Aka-uka grimmlar. Tumshuqsoqol qirol
Qadim zamonlarda qirollikda bir malika yashagan ekan. Uning go'zalligi haqidagi mish-mishlar butun dunyoga tarqalibdi. Malika haqiqatdan ham go'zal bo'lgan ekan, lekin u shu qadar mag'rur va takabbur ekanki, bu borada hech kim unga teng kelolmas ekan. U bironta ham yigitni o'ziga qayliq qilib tanlamabdi. Hammasidan birma-bir kamchilik topib, uning ustidan masxaralab kular, hatto ba'zi birlariga laqab to'qib haqoratlab yuborar ekan. Lekin qirol qizini yaxshi ko'rganidan uning injiqliklarini kechirib yuraverar ekan.
-
«Ajdar»ning tavbasi
O'tkir Hoshimov serqirra adib. Uning o'nlab hajviy hikoyalari, kome- diyalari, ichakuzdi hangomalarini o'qiganda, dilingiz ravshan tortadi, beixtiyor qah-qah urib kulasiz. Mazkur toʻplamga yozuvchining eng sara hajviy asarlari jamlangan.
-
АЖАЛ БИЛАН ЮЗМА-ЮЗ
80-йиллар охири - 90-йиллар бошидаги таҳликали вазият, турли экстремистик гуруҳларнинг қабиҳ хуружлари, Узбекистон Республикаси Президентининг Намангандаги ҳокимият биносида қаҳр-газабга тулган оломон билан юзма-юз келиши ва истиқлолнинг дастлабки йилларидаги суронли воқеалар муаллиф томонидан илк бора бадиий тасвирга кўчирилган. Асарда, шунингдек, ҳар куни ажал билан юзма-юз келаётган юрт посбонларининг мардлик ва жасорати кенг ёритилган.
-
Ойнур
«Оврўпача кийинган, кийинганда ҳам охирги урфда (модада) кийинган бу қиз бизникига келганда ертуламиз ёришиб кетарди...
-
Одам ўғрилари
Одам вужудида яхшилик билан бир қаторда ёвузлик ҳам яшайди. Ёвузлик уруғи униб, бутун авзойи баданини қоплаб олган одам нафақат ўзини, балки атрофидагиларни ҳам чоҳга итаради.
-
Ажаб дунё
Одам умрини табиат фаслларига ўхшатиб сифатлашади. Баҳор болалик ва ёшлик фасли, умр адоги эса куз хазонрезги фаслига қиёсдир. Баҳору ёз имтиҳон фасли, куз эса меваларни териб олиш, умр интиҳосидаги оқибат натижа кўринадиган кимгадир ҳаяжонли, кимгадир ваҳимали, яна кимгадир ха тарли дамлардир. Мазкур китобга жамланган асарларда ана шу сўнгги имтиҳон онларидан ҳикоя қилинади.
-
유림 - Yurim
소설 『유림』은 유교의 기원인 공자부터 유교의 완성자인 퇴계에 이르는 유교를, 유교가 찬란히 꽃피운 인문과 문화를, 시대가 낳는 동양의 대사상가들을, 시공을 초월해 되살려 놓은 거대 장편소설이다.
-
Шарқ даволовчиларининг сирлари
Китоб муаллифи Виктор Востоков - ғайриоддий тақдир кишиси. У Тибет ибодатхонасида кўп йил яшаб, лама даражасига етишди. Востоков Шарқ шифокорлиги усулларининг билимдони сифатида катта шуҳрат қозонди ва ўз китобида бу билимларни баҳам кўради. Китобда касалликлар профилактикаси ва даволашга, шунингдек, тери, сочларни парваришлаш ва бошқаларга бағишланган бўлимлар мавжуд. Кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Ёввойи йўрға
Эрнест олти ёш бoлганда уларнинг оиласи Канадага кўчиб келди. У шу ёшидан бошлаб эсини таниди, кўрган-билганларини эслаб қоладиган бўлди. Шу йил қишда мактабга борди.
-
Oygul va Baxtiyor
Mazkur to'plamga Hamid Olimjonning "Oygul va Baxtiyor", "Zaynab va Omon" va "Semurg'. Parizod va Bunyod" ertak-dostonlari kiritilgan.
-
ҚИССАСИ РАБҒУЗИЙ
Мазкур асар диний фалсафий асар бўлиб, осмонлар ва ерларни яратилиши ва ҳаказо мавзуларига бағишланган.
-
Ишққа енгилмайман
Дунёга келишнинг ўзи курашдан иборат бўлган одам боласи то умри охирланигунига қадар мудом икки қутиб ўртасида муаллақ яшайди. Қайси томони танлашига қараб у яхши, ёмон, ноинсоф, виждонли, манфаатпараст , олижаноб шу каби сифатлари билан танилади.
-
Эр-хотин ва осудалик (маърифий-оммабоп туркум). 5 сир
Бу дунёдан инсон тоқ ўтмайди. Ёши етгач, уйланади, бола-чақа орттиради. Бу - ҳаёт қонуни. Унга риоя қилиш йигит кишининг бурчи.
-
Фарзанд тарбияси ва осудалик. 2 жилд. 7 сир
Фарзанд тарбияси... Шаклан жуда жун ва оддийгина сўз бирикмаси бўлса-да, моҳиятан бу юмуш ўта жиддий ва мураккаб вазифадир.Одамзод яратилиб, онгли ,ҳаёт кечира бошлабдики, бу масала ниҳоятда долзарб ва ўта нозик мавзу бўлиб келмоқда.Ушбу масалага бағишланган мавжуд адабиётларда ё дунёвий, ё ухровий илм нуқтаи назардан ёндошилган. Ушбу рисолада фарзанд тарбияси илк бор буюк неъмат ҳисобланган осудалик тинчлик, хотиржамлик билан боғланган ,ҳолда ,ҳамда дунёвий ва ухровий илмлаp уйғунлигида ёритилган. Зеро ҳар иккала илмнинг мақсади битта - таълим-тарбия.Ушбу китоб, тарбиянинг ана шу жиҳатлари ҳакида.
-
Шафқатсиз тоғлар
Тўпламдан жой олган тарихий роман-хрониканинг дастлаб қисмида Қўқон хонлигининг сўнгги кунлари хақида ҳикоя килинади.