-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Ўғри. Саргузашт қисса
"Ўғри" қиссасида Совет Иттифоқи деб номланган империянинг инқироз даври, уни емирилишга олиб келган иллатлар қаламга олинади. Катта бир жиноятчини фирқа раҳбарлари орасида олиб кириш орқали ўша даврда улкан мамлакатни бошқариб турган, ҳукмини юргизган одамларнинг ҳақиқий башарасини очиб ташланади. Қисса саргузашт-фантастика жанрида ёзилган бўлиб, унинг ихлосмандлари учун муносиб туҳфа бўлади, деб ўйлаймиз.
-
Сабот ортидаги манзил
Муҳтарам китобхон! Бугун уш бу навбатдаги рисола таржимаси орқали яна сиз билан мулоқотга киришаётганимиз жуда ҳам мароқли. Ҳозиргача «Сиз излаган китоб» туркумида эътиборингизга ҳавола этилган «Чидаш санъати», «Безовталик офати», «И зтироб асоратлари», «Эътироф баҳоси», «Иқрорлик - мағлубият эмас», «Фаолият - ғалаба шоҳсупаси» номларида эркин таржима қилинган рисолалар билан танишиб чиқдингиз.
-
Миллионер сингари фикрлашни ўрганинг
Ҳақиқий канадалик миллионер муваффақиятга эришиш тамойиллари ҳақида сўзлаб, одам ўзини ютуққа ва бахтга қандай дастурлаш кераклиги, буни ўз онг ости тасарруфига қай тарзда сингдириши гўғрисида ranиради.
-
Sariq devning o'limi
O'zbekiston xalq yozuvchisi, bolalarning sevimli adibi Xudoyberdi To'xtaboyevning «Sariq devni minib» sarguzasht romanining ikkinchi qismi - «Sariq devning o‘limi»da asar qahramoni Hoshimjon hayotida mas’uliyatli davr boshlanadi. Tabiatan ziyrak, fahm-farosatli Hoshimjon katta bir operatsiyada qatnashib, uning muvaffaqiyatli yakunlanishini ta’minlaydi. Voqealar rivoji bilan esa asami mutolaa qilish davomida tanishasiz.
-
Султон Жалолиддин Мангуберди
Тарихий қаҳрамонлар ҳаёти барча даврларда ўқувчилар эътиборида бўлган. Бугунги кун талаби, қолаверса, аждодларимиз фаолиятига қизиқиш Бахтиёр Абдуғафурни яна бир асар устида ишлашга ундади.
-
-
Саодатга элтувчи билим
Китобнинг кейинги нашрларига бирмунча қизиқарли, қўшимча маълумотлар қўшилди, айрим мухим, долзарб саналган масалаларга батафсилроқ тўхталиб ўтилди. Жумладан мазкур бешинчи нашр ҳам кенг китобхонлар оммасининг айрим фикр, мулоҳазалари ва таклифларини ҳисобга олинган ҳолда янги қўшимча мавзу ва маълумотлар билан янада бойитилди.
-
-
Бурунги қозилар ёки майсаранинг иши
Бурунги қозилар ёки майсаранинг иши. Деҳқонлар турмушидан. Воқеа Сўқ шаҳрида бўлиб ўтади. Ушбу китоб кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
-
Жаҳон сармоясининг энг охирги кунлари
Жаҳон сармоясининг энг охирги кунлари. Саккиз кўринишли драма кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Uzun kechalar
0 ‘zbekiston xalq yozuvchisi O'tkir Hoshimovning „Dunyoning ishlari“ qissasini o‘qigansiz. Bu kitob dunyodagi eng mehribon, eng aziz inson - onalarga bagishlangan go‘zal asarlardan biridir. Adibning ushbu to‘plamga kiritilgan ,,Laylak“, „Tamov“, ,,0‘zbeklar“, „Dehqonning bir tuni“ hikoyalari qahramonlari ham onalar. Yo‘q, adib onangizni asrang, tirikligida uning qadriga yeting deb nasihat qilmaydi. Xuddi quyosh kabi umrimizni, chiroq nuri misol qalbimizni yoritib turgan ona mehrini har doim ham payqayvermasligimizni, onani yo‘qotgandan keyingina afsus va nadomat chekishimizni yorqin misollar orqali tasvirlab beradi.
-
Паранжи сирларидан бир лавҳа ёки яллачилар иши
Паранжи сирларидан бир лавҳа ёки яллачилар иши. Беш тўсиқли драма. Қуқонлик машҳур яллачилардан Мастура ҳофизнинг турмушидан олинган.
-
Мукаммал асарлар тўплами
Ушбу китобда Ҳазрат Алишер Навоийнинг енг сара асарлари тўплами китобхонларга ҳавола қилинган. Китобдан адабиётшунос олимлар ва кенг омма аҳли фойдаланишлари мумкин.
-
-
Меҳрибоним, қайдасан.
Машраб — шоир ва мутафаккир. Машраб номи 18—19-асрларда тузилган тазкира ва тасаввуфий йўналишдаги асарларда зикр этилади. Аммо уларда шоир ҳаёти ва ижодий фаолияти ҳақида келтирилган маълумотлар ниҳоятда кам. Машрабнинг қолдирган адабий мероси хусусида ҳам аниқ маълумот берувчи манба йўқ. Фақат «Девони Машраб», «Девонаи Машраб», «Эшони Машраб», «Ҳазрати шоҳ Машраб» номлари остида халқ орасида қўлёзма ва тошбосма шаклида тарқалган қиссалардагина шоирнинг ҳаёт йўли ва ижодий фаолияти маълум тартиб ва изчилликда баён этилади, асарларидан намуналар ҳам келтирилади. Отадан ёш етим қолган Машраб дин асослари ва фалсафадан яхши хабардор бўлган Сўфи Эшон Мулла Бозор Охунд (хўжа Убайдулло) қўлида диний таълим олади, сўфий тариқатлар бўйича билимини оширади, форсий тилни ўрганади.